АМЕТИСТ

 

Укинут ми је џеперац.

Сад ћу морати да се сналазим са својим редовним примањима. 

 

 

"Paraglajder je padobran tipa krilo, koji svojom konstrukcijom i površinom sprečava brzo propadanje zahvaljujući otporu. Leti na principu uzgona kao zmaj, jedrilica ili avion."

I to hoćeš da ja učestvujem u tome?! Hoću. Kad poludim , pa posle tri dana! Nabavi ga , ali bez moje pomoći. Paa leeeti i ateriraj sa prirodnim otporom medju nogama do mile volje!

 

 

Тресла се гора, родио се миш! 

Весело! 

 

 

Испирам себи уста, пошто сам их добро опрала сапуном. 

Домаћим.

Скуваним од твог премасног става.

И пљујем те у даљ. 

 

Ја кад се пробудим заменим тезе,

онда будем некако мање блесава, а мало више глупа.

Глупом се опрашта, јер је глуп. 

Ето, учиних ти и тај завет! 

Глупа сам и шта ми можеш блесавој?! 

 

 

Откинуо си ми срце као дугме. И сад не могу да га нађем.

 

 

 

Има један рог посред чела.

А ти са твојим паром.. размисли ко си.

Ја хоћу да прснем од смеха! 

Толико да ми теку потоци суза..

е моја радости. 

Много си .. рогат. 

 (Даље)

Ок. Понедељак је прошао. Устала сам на леву ногу. Левом руком сам почешала д... и лево ми је око крмељиво. Погледом на лево установих да је данас 20. фебруар. Лепо. Одмиче таман како треба. И боље му је, док га још нисам потерала псовкама. Јесте. Псујем. У пола осам. (Даље)

Боли ме глава, јебено ме боли глава!

 

Добро, добро, знам да је недеља. Недељни ручак и остали недељни ритуали. Мој је започео дугим испијањем кафе у пиџами. Ручак не кувам недељом, једе се од јуче или напољу. Може и сува храна. Недеља се дели са пријатељима истих недељних манира. Недеља се дели са природом. Недеља је недељна рекапитулација, углавном капитулација пред прошлим данима претходне седмице. Недеља је име моје (не) рођене ћерке.

Куца срце моје. Загрлило ме и шапуће, бићемо ми добро. И ја му верујем. Где има да те рођено срце превари? Има, али само када преваром одговара на превару. Ја своје срце не лажем.

 

   Давала, не давала - кајаћу се.

   Онда не дам!

   Бар ће ми бити мирна савест. 

Усамљени људи у свету који их не задовољава. Незадовољни собом. Околностима у којима су се нашли. Неспособни да изађу из сигурне љуштуре писаних речи, које у суштине не значе никоме ништа. Осим њима самима. Живе у илузији да су нешто смислено учинили у данашњем дану. Играју се Бога. А он, само што није.