АМЕТИСТ

Као за рођендан

— Аутор ametist @ 19:08

 

Улепиш се, па се увијеш, па увежеш себи машну.

Гламурозно паковање за сакривање унутрашње стране тебе.

А одоздо..шупље. Не померај се са места, одаћеш се.

А ни ја те нећу складиштити довољно дуго.

Истиче рок трајања беспризорне невидљивости садржаја,

склоног кварењу.

Не труј. Само испари. 

 


Да засвирамо

— Аутор ametist @ 21:07

 

Тресла се гора, родио се миш! 

Весело! 

 


Грррљљггрррљгрр..гољим

— Аутор ametist @ 10:53

 

Испирам себи уста, пошто сам их добро опрала сапуном. 

Домаћим.

Скуваним од твог премасног става.

И пљујем те у даљ. 


"Није мени због мене.. "

— Аутор ametist @ 11:20

 

Ја кад се пробудим заменим тезе,

онда будем некако мање блесава, а мало више глупа.

Глупом се опрашта, јер је глуп. 

Ето, учиних ти и тај завет! 

Глупа сам и шта ми можеш блесавој?! 


Четири рупице у једном..

— Аутор ametist @ 09:48

 

 

Откинуо си ми срце као дугме. И сад не могу да га нађем.

 

 

 


Митска животиња

— Аутор ametist @ 13:04

Има један рог посред чела.

А ти са твојим паром.. размисли ко си.

Ја хоћу да прснем од смеха! 

Толико да ми теку потоци суза..

е моја радости. 

Много си .. рогат. 


Унапред дневник

— Аутор ametist @ 09:11
Ок. Понедељак је прошао. Устала сам на леву ногу. Левом руком сам почешала д... и лево ми је око крмељиво. Погледом на лево установих да је данас 20. фебруар. Лепо. Одмиче таман како треба. И боље му је, док га још нисам потерала псовкама. Јесте. Псујем. У пола осам. (Даље)

Уххх..

— Аутор ametist @ 12:33
Боли ме глава, јебено ме боли глава!

Подвлачим црту

— Аутор ametist @ 10:57

 

Добро, добро, знам да је недеља. Недељни ручак и остали недељни ритуали. Мој је започео дугим испијањем кафе у пиџами. Ручак не кувам недељом, једе се од јуче или напољу. Може и сува храна. Недеља се дели са пријатељима истих недељних манира. Недеља се дели са природом. Недеља је недељна рекапитулација, углавном капитулација пред прошлим данима претходне седмице. Недеља је име моје (не) рођене ћерке.


Тик так, тик так..

— Аутор ametist @ 13:28

Куца срце моје. Загрлило ме и шапуће, бићемо ми добро. И ја му верујем. Где има да те рођено срце превари? Има, али само када преваром одговара на превару. Ја своје срце не лажем.


Пренатална фаза

— Аутор ametist @ 13:58

 

   Давала, не давала - кајаћу се.

   Онда не дам!

   Бар ће ми бити мирна савест. 


Пишу људи нешто

— Аутор ametist @ 19:27
Усамљени људи у свету који их не задовољава. Незадовољни собом. Околностима у којима су се нашли. Неспособни да изађу из сигурне љуштуре писаних речи, које у суштине не значе никоме ништа. Осим њима самима. Живе у илузији да су нешто смислено учинили у данашњем дану. Играју се Бога. А он, само што није.

Дан..

— Аутор ametist @ 11:36
.. који треба преспавати, у низу сличних дана. (Даље)

Миксер

— Аутор ametist @ 16:21

Мрачни дани су отров који кола нервним системом.  Еуфорично расположење разбија могућност сваког рационалног размишљања. Можда је тако и боље. Не треба размишљати у сваком тренутку. Спонтано кувам, без повреда на раду. Занимљиво искуство.


Само понедељак

— Аутор ametist @ 14:29

 

Још један пролази дан, узбуркан ко море..

 (Даље)

Powered by blog.rs