Само понедељак
Још један пролази дан, узбуркан ко море..
Отворила сам очи релативно касно и брзо их поново затворила. Једноставно не желим да устанем из кревета. Не желим да видим дан. Тешко ми је да терам себе на било шта, силом.
Отишла ми воља са јутарњим птицама.
Потонула сам на дно као светлуцави камен који песак засипа и крије од туђих погледа.
3 Коментари |
0 Трекбекови
:(
Аутор highlander — 12 ФР2007, 22:16
Sreća te padne i mrak..
Аутор ametist — 12 ФР2007, 23:17
da...i sutra je novi dan :)
Аутор vestica — 13 ФР2007, 00:09